Kakve veze imaju uspjeh (u bilo čemu) i sjećaj hitnosti?

Nikada za uspjeh ili neuspjeh nije presudan samo jedan faktor, samo što se neke od ljudskih osobina pojavljuju uvijek u određenim situacijama, tako da se ne može ignorirati i ova osobina, a to je odgađanje.

Odgađanje je u ljudskoj naravi.

Poriv da održimo situaciju u kojoj se osjećamo sigurno, tj. da se zadržimo u svojoj zoni komfora je iskonski, duboko utemeljen u ljudskoj naravi.

Zašto je to tako?

To je tako jer je naš neurološki sistem tako programiran.

Naš ego nam govori da je situacija u kojoj se trenutno nalazimo dobra jer smo živi, i sve će učiniti da se osigura da to tako i ostane.

S druge strane, ono što možemo nazvati svojim duhom teži k rastu i razvoju.

Sigurno si nekada iskusio kako je to kad imaš dobru ideju, npr. da ideš planinariti. Obveze su ti takve da jedva viđaš svjetlo dana, previše vremena provodiš za računalom i znaš da to za tebe nije zdravo.

Zaista se želiš pokrenuti.

Toliki tvoji prijatelji i poznanici se bave nekim zdravim hobijima kao šti je recimo planinarenje, pa tako da i ti to zaista želiš za sebe.

Stvarno im se želiš pridružiti. Stvarno.

I tako poduzmeš šta treba da i ti pođeš planinariti s ekipom. Zagrijan si i sretan što ćeš to učiniti.

Kako se približava dan D jedan od prijatelja ima neku neočekivanu obvezu pa ne može on taj vikend i tako otpada jedan po jedan, pa i ti.

Nema veze, pomaknut ćete to za idući vikend i to je to. No problem.

Kako prolazi tjedan nitko baš i ne spominje taj izlet.

Fast forward par tjedana i netko to spomene i vi opet onako entuzijastično konstatirate da ćete to stvarno uraditi. Ma dogovorit ćemo se, ali bi stvarno trebali.

Zvuči poznato?

Tako to izgleda kada ego preuzme kontrolu.

S tobom je sve uredu.

Svi smo ovakvi. Zato i jesmo živi.

Koliko god se činilo da nam je ego neprijatelj, nije. On samo ne razlikuje šta stvarno jeste dobro za nas, a šta ne. Njegov zadatak je da zadrži status quo i da nas održi na životu.

Pa kako se s time boriti?

Ako imaš neku dobru ideju, svakako je poželjno da malo razmisliš o tome što se spremaš učiniti i istražiš situaciju. Ali, ako dozvoliš sebi da pretjeraš s razmišljanjem, velika je vjerojatnost da će ego učiniti svoje.

Bilo kakva akcija zahtjeva napor, stres, svjesno poduzimanje aktivnosti i sve to tvom egu zvuči previše naporno i rizično.

Prema tome, ako misliš da bi to, što planiraš učiniti, bila super ideja kada bi to predložio netko drugi, onda poslušaj savjet koji bi i njemu dao i učini to.

Idi planinariti, upiši faks, pokreni biznis. Učini to što si htio.

Često su te situacije kao kad uđeš u hladnu vodu. Isprva je neugodno, ali kad se navikneš sasvim je prihvatljivo, ako ne i ugodno.

Nažalost, druga opcija je da nikad ništa u životu ne promijeniš i da ne napraviš ništa od onoga što želiš.

Kada to tako kažeš, onda vidiš da i nemaš izbora, zar ne?